U biznisu postoji gotovo opsesivna potreba da se bude prvi. Prvi na tržištu, prvi sa novom tehnologijom, prvi koji će lansirati proizvod, osvojiti kategoriju ili predvideti sledeći veliki trend. Kao da je dovoljno zabosti zastavicu u neistraženu teritoriju i sačekati da uspeh stigne. Međutim, istorija kompanija pokazuje da pionirski status i tržišna dominacija nisu isto. Možeš da budeš prvi, a da te se malo ko seća. Možeš da stigneš mnogo kasnije, a da na kraju svi igraju po tvojim pravilima.
Najveći nisu bili i prvi
Apple nije bio prvi proizvođač pametnih telefona. Google nije izmislio internet pretraživač. Netflix nije prvi ponudio striming, Facebook nije započeo istoriju društvenih mreža, a Spotify nije bio prva platforma za slušanje muzike. Ni Uber nije izmislio prevoz na poziv, niti je Zoom prvi omogućio ljudima da razgovaraju preko video-poziva.
Ipak, upravo su ove kompanije uspele da promene način na koji koristimo tehnologiju, slušamo muziku, gledamo filmove, komuniciramo ili se krećemo kroz grad. Nisu morale da izmisle kategoriju da bi postale njeno najprepoznatljivije ime. Dovoljno je bilo da pronađu način da je učine jednostavnijom, dostupnijom, privlačnijom ili drugačijom.
Apple nije morao da napravi prvi pametni telefon da bi redefinisao šta od njega očekujemo. Google nije morao da bude prvi pretraživač da bi promenio način na koji pronalazimo informacije. Netflix je od iznajmljivanja DVD-jeva stigao do globalnog striming servisa, dok je Spotify izgradio poslovni model u kojem muzika više nije nešto što kupujemo album po album, već servis kojem pristupamo kad god poželimo.
Inovacija kao ključ uspeha
To ne znači da je dovoljno uzeti nešto što već postoji i promeniti mu ambalažu. Inovacija nije preimenovanje stare ideje, niti je svaka nova aplikacija dokaz da je neko pronašao neotkriveni kontinent. Prava razlika nastaje kada neko prepozna šta korisnicima nedostaje, šta ih nervira, šta im oduzima vreme ili zbog čega postojeće rešenje više nije dovoljno dobro.
Drugim rečima, prilika ne mora da se krije u stvaranju nove kategorije. Ponekad je dovoljno da postojeću kategoriju sagledaš iz novog ugla.
Za to je potrebno nešto više od brzine. Potrebni su razumevanje korisnika, spremnost da se preispitaju ustaljene pretpostavke i hrabrost da se uradi nešto drugačije, čak i kada je tržište već puno konkurenata. Jer ako je neko pre tebe dokazao da postoji potražnja, to ne mora da bude razlog da odustaneš. Može da bude dokaz da problem koji želiš da rešiš zaista postoji.
Naravno, drugi dolazak na tržište ne garantuje uspeh. Konkurencija može da bude prednost, ali i ozbiljna prepreka. Zato nije dovoljno stići kasnije sa istim proizvodom, istom cenom i istim obećanjem. Ako nemaš odgovor na pitanje zašto bi neko izabrao baš tebe, onda nisi zakasnio na tržište. Samo si stigao da ponudiš još jednu istu stvar.
Možda zato pravo pitanje za svakoga ko želi da pokrene biznis, razvije proizvod ili osvoji novu publiku nije: „Kako da budem prvi?“, već: „Šta mogu da uradim toliko drugačije da ono što danas postoji sutra više ne bude dovoljno?“
U trci za prvenstvo, prednost ima onaj ko je prvi krenuo. U trci za relevantnost, prednost može da ima onaj ko je najbolje razumeo šta ljudima zaista treba. Ne moraš da izmisliš točak. Ali ako svi već voze na četiri ista, možda je vreme da razmisliš o tome kako da se voze bolje.
